Употреба боја за храну је попут полирања надокнадити на лицу. Да, боје заиста могу улепшати храну или пиће, као и побудити непце укуса, тако да сте више заинтересовани да пробате ову храну. У Индонезији, употребу боја за храну стриктно регулишу Министарство здравља и Агенција за надзор хране и лекова (БПОМ). Према прописима, прехрамбене боје се деле на природне и синтетичке прехрамбене боје. Морате бити опрезни са храном која је обојена у друге сврхе, као што су боје за текстил. Разлог је што бојење хране штетним хемикалијама може бити штетно по ваше здравље.
Природне и синтетичке боје за храну
Према БПОМ-у, природне боје су адитиви за храну направљени процесом екстракције, изолације или дериватизације (делимичне синтезе) из биљака, животиња, минерала или других природних извора. Природна боја за храну је вероватно најстарија 'козметика' за храну јер се користи дуго времена. До сада се употреба природних боја за храну такође сматра безбеднијом и има минималне нежељене ефекте. Неке врсте боја које су класификоване као природне садрже супстанце, као што су:- Каротен (тамно црвена, жута или наранџаста): Ова природна боја за храну се налази у воћу или поврћу које је слично обојено, као што су шаргарепа, слатки кромпир и бундева. Каротен је боја растворљива у мастима, што га чини добрим за бојење разних млечних производа.
- Хлорофил (зелена): Ова боја се налази у свим зеленим биљкама, укључујући спанаћ и листове нане. Хлорофил је важан аспект за биљке јер се користи у процесу фотосинтезе.
- Антоцијанини (љубичаста и плава): Ове природне боје за храну се обично добијају из воћа, као што су грожђе, боровнице и бруснице. Ова боја је у стању да се раствори у води па је најбоље користити за прављење агара, безалкохолно пиће, и сируп.